Finansije i Osiguranje - Srbija

Kupovina evroobveznica – zarada bez rizika

Koje su investicione alternative, kako to stručno kažu ekonomisti? Ova pitanja kod nas su uvek aktuelna iz prostog razloga što tih investicionih alternativa baš i nema puno. Berza nam je zamrla pa se na ulaganje u akcije preduzeća ne može računati. Kamate na štednju godinama su bile minimalne, a i sada kada ih je inflacija „probudila” maksimalni prinos na depozite koji banke nude je 3,5 odsto godišnje, i to na period oročenja od tri godine. Nema prevelike nade da će kamate na štednju još da rastu, jer inflacija usporava. Jedan od svakako celishodnijih saveta na tu temu je bilo da se ulaže u nekretnine. Ne samo da je zbog rasta cena na ovom tržištu uvećana vrednost stanova, već su porasle i najamnine. Naročito s dolaskom Rusa.

Pre nekoliko godina država je građanima omogućila, kao alternativu štednji i niskim kamatama, da mogu novac da ulože u njene dužničke papire, odnosno hartije od vrednosti. Bilo dinarske, bilo one u evrima koje su emitovane na domaćem tržištu. Ovaj vid investiranja nikada nije uzeo maha iz prostog razloga što ni kamate na državni dug nisu bile visoke. Zapravo bile su tek neznatno više od onih na štednju, uglavnom za jedan procentni poen. Zbog toga se mnogim vlasnicima kapitala cela operacija prebacivanja novca iz banaka, preko brokera, u državne papire činila komplikovana i ne naročito isplativa. Zapravo bila je isplativa samo onim s većim ulozima. Odnosno samo u igri velikih brojeva vidi se razlika da li je prinos jedan ili dva odsto.

Međutim sada, kao posledica nesigurnosti u svetu usled rata u Ukrajini i inflacije, skočile su cene zaduživanja država i upravo investiranje u te državne hartije od vrednosti može biti sigurna luka za nečiji novac. Na međunarodnom tržištu kamate su visoke, od pet do šest odsto godišnje, znači duplo veće nego na štednju, a rizika nema, jer je garant vraćanja novca država. A u skorijoj istoriji nije bilo slučajeva da je neka država bankrotirala. Istina, to je pre petnaestak godina pretilo Grčkoj, ali se ona uz plan međunarodnih kreditora izvukla iz problema. Zbog toga dobra investicija može da bude kupovina evroobveznica koje su emitovane na međunarodnom tržištu. Na njih se dobija duplo veća kamata nego na štednju, a ne plaća se porez.

Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum sekjuritiz”, pojašnjava da su državne evroobveznice hartije od vrednosti koje je država emitovala na međunarodnom tržištu kapitala, a denominovane su u evrima i dolarima. „Njihova osnovna prednost je likvidno sekundarno tržište kapitala, praktično uvek je moguće da se kupe i prodaju. Takođe, prednost je da su najsigurniji finansijski instrumenti čiji je garant država, a s druge strane oslobođene su plaćanja poreza na kapitalnu dobit, za razliku od štednje u evrima. Za trgovanje na stranom finansijskom tržištu potreban je berzanski posrednik koji ima pristup međunarodnom tržištu kapitala i prateća banka gde bi klijent trebalo da deponuje novčana sredstva”, kaže on.

Postoji donji limit investiranja koji je na većini serija 100.000 evra nominalne vrednosti, odnosno ulagač treba da raspolaže s najmanje 80.000 evra za pojedine serije. Na primer, ukoliko ulagač investira 90.000 evra u evroobveznice Republike Srbije koje dospevaju u maju 2027. godine na njenom dospeću će naplatiti 100.000 hiljada evra, što predstavlja kapitalnu dobit od 10.000. Takođe, u tom periodu za svaku punu godinu držanja obveznice naplatiće kupon (kamatu) od 3,125 odsto koja iznosi godišnje 3.125 evra. Posmatrano prema prinosu do dospeća, investitor zarađuje na trenutnim cenama oko 5,9 odsto. Porez na državne obveznice, bilo koje vrste, ne postoji. Troškovi zavise od berzanskog posrednika, ali se obično kreću do 0,5 odsto prilikom kupovine, dok naplata obveznica po dospeću ne iziskuje nikakve troškove.